Muškarci,ljubav i još po nešto ...

 U svačijem životu neizbežan je faktor bola,jer kad tad svakaosoba će vrlo verovatno doživeti bar jedno ljubavno razočaranje. To je nešto odčega se ne može pobeći. Retki su oni kojima sve iz prve uspe, a pogotovo napodručju ljubavi. To ne znači da treba gubiti nadu, da jedno razočaranje nužnovodi drugom ili da vam sreća nije suđena.

Nakon razočaranja počnije se drugačije razmišljati.

Javi se određeni strah i izgradi se ''zid'' oko sebe, kojimdugo vremena ne puštate nikoga sebi blizu da se opet ne bi povredili. Nisteviše sigurne da li da sebi dopustite taj "luksuz" da se opet u nekogazaljubite, da se opet možda povredite? Taj strah je duboko u svima nama. Nemože se od njega pobeći, ali mu se ne mora dopustiti da upravlja vama i vašimživotom.

Većina ljudi sklona je tome da iz svakog razočaranja izvuku neku, bilo kakvu,pouku.
Opet, vraćamo se na vekovima stare priče o muškoj gluposti i,kao ishodtome,povređenim ženama-  ali čak istatistika u nekim državama beleži veći procenat situacija u kojima se nanosibol suprotvom polu (recimo,neverstvo,laž,neiskrenost) kod muškaraca nego kodžena.

Možda su čak i odatle muškarcima pripisane sve oneosobine  preljubnika, lažova i statusaosoba koje su sklone neiskrenosti i ,kako se to danas kaže, ''mutnim radnjama''?

Reklo bi se da velika većina njih to potvrđuje u praksi.

Pre svega, neki ljudi mešaju pojmove poznanstvo, saradnju i prijateljstvo, te to sve tretiraju kao isto.
S druge strane, prijatelj je osoba s kojom možete napraviti puno više nego ubiti slobodno vreme. On može značiti izuzetno važnu moralnu i fizičku podršku u situacijama koje to zahtevaju. Za takvo nešto čovek treba imati jako dobro poverenje u tu osobu, i to je ono što prijateljstvo čini posebnim.
Prijateljstvo je jedan poseban odnos. Temelj za bilo šta ozbiljnije,a pogotovo vezu.

Naravno,ako sve ostane u granicama platonskog prijateljstva, druženje s osobom suprotnog pola može da bude zaista predivna stvar.

Osobe suprotnog pola su nam zanimljive jer se razlikuju od nas. Mogu nas posavetovati onako kako osoba istog pola ne može, jer im je ugao posmatranja stvari drugačiji. Ili nam jednostavno pomoći da sagledamo kako stvari izgledaju iz ugla prilično drugačijeg od našeg.

Tu su i određene interne šale, koje imaju neku posebnu notu, a tu je i činjenica da ipak nije isto kada vam osoba istog pola uputi kompliment kao kad to učini osoba suprotnog pola, makar kompliment ove druge bio podjednako bezazlen kao i kompliment ove prve. Da i ne spominjem da jednostavno prija kada možete da se neobavezno našalite s nekim s kime ne delite nikakve zajedničke brige, ne brinete zajedno o nekim ozbiljnim stvarima. Muško-ženska prijateljstva umeju da budu i opuštajuća i slatka na potpuno drugačiji način od muško-muških ili žensko-ženskih prijateljstava, i da nam prijaju na jedan poseban način.

Naravno, ako stvari odu predaleko, ako ta osoba postane emotivno važnija od partnera ili partnerke, to je već ozbiljan problem. To već nije nešto što vam pomaže da "napunite baterije", malo se opustite i osveženi nastavite da se borite protiv problema, već samo po sebi postaje problem. Ipak, dokle god ste u stanju da prijateljstvo održavate platonskim, na kao-brat-i-sestra nivou, to je nešto što vam život može učiniti divnim i doneti vam puno radosnih trenutaka - a tu radost kasnije možete podeliti sa svim vama dragim osobama.

Pre svega da kažem, ne postoji osoba koja bar jednom u svom životu nije bila ljubomorna na nešto. Ta osobina je prisutna kod svih nas, kod nekih je više izražena a kod nekih manje, pa čak i u zaisnosti od partnera s kojim ste u vezi. Ljubomora se javlja uglavnom kada smo u strahu od gubitka nečega. Najčešće prisustvo ljubomore je u ljubavi. Manifestuje se i zbog nedovoljnog samopouzdanja, a uz nju često se javljaju posesivnost i zavist.

I dalje se smatra da je najgori oblik ljubomore ona patološka. Ona je toliko štetna da se mora i lečiti. Pataloški ljubomorna osoba je u potpunosti sigurna u svoje sumnje. Postavlja se  neprijateljski nastrojeno, traži ''priznanje'' za nešto što najčešće uopšte i ne postoji, dok bilo kakvo opravdavanje (uglavnom bezrazložno) ne pomaže. Takva osoba se najšečće i ne smatra bolesnom, pa odbija bilo kakvu pomoć. U svemu vidi znakove sumnje. Najgore od svega jeste to da ovaj oblik ljubomore često zna prerasti i u fizičko maltretiranje.

Pogotovo kod muškaraca je česta neurotična ljubomora, a moram priznati da sam ovakvih slučajeva dosta videla. Naime, kod neurotične ljubomore najčešće se javlja onaj strah "šta ako se dogodi..." tj. strah gdje se bojite da će vaš partner pri interakciji sa suprotnim polom možda stvoriti simpatije prema toj osobi ili obrnuto. Iz istog razloga takvi muškarci će biti vrlo uznemireni ukoliko njihova devojka želi slučajno plesati sa bilo kim osim njega, pa nekad čak i ukoliko se samo pozdrave to je dovoljno da se pojavi ljubomora.
 
Da bi prikrili ljubomoru često pristupamo i sami na način da drugu stranu pokušavamo napraviti ljubomornom, tek toliko da sakrijemo svoju nesigurnost i u drugoj strani vidimo "potvrdu" da nas ona zaista jako i želi.
Kao i u svemu ostalom u životu, treba naći balans između ljubomore, pa čak i one ''male i zdrave'' i potpune ravnodušnosti.

Jer ni jedno ni drugo nikome nije dobra donelo.

A muškarci i ljubomora?

Nije tako lepo videti ih zajedno,zar ne?

Jesu li vam više nego poznate one fraze "umro bih zatebe", ''sve si mi na svetu'', i slične izjave kojima se pokušava drugojstrani dočarati koliko vam je zapravo stalo do nje? Gde su danas izražajiljubavi? Osim u filmovima? Nestalo...

Današnji svet se totalno promenio. Nema više života za zajednicu kao što jebilo. Sada svi žive isključivo samo za sebe. Svi bi hteli biti filmske zvezde,poznati doktori, advokati, i šta sve ne, a u raspravama se raspad veze ilibraka sugeriše i na najmanji problem s partnerom,kao- "Imaš ti pravo naovo ili ono". Sebično,zar ne? Zar je samo bitno da ta jedna stranazadovolji svoje potrebe, a ako mu u tome ova druga strana u tome ne možepomoći, sve bacamo u vodu. Može li tako?

Principi života više nisu isti. Pre se zajednica stavljala ispred sebe, a sadase pojedinac smatra važnijim. Velike jurnjave za ogromnim uspesima u karijeriponekad jesu dobre,ali nikoga nisu trajno usrećile. Ponekad je dovoljno samopogledati živote slavnih osoba. Svako malo raspadi veza zbog uglavnom sebičnihrazloga. Retko koji od njih su spremni živeti za zajednicu, koliko im jezapravo bitno da žive za sebe.