Muškarci,ljubav i još po nešto ...

Ljubomora

Pre svega da kažem, ne postoji osoba koja bar jednom u svom životu nije bila ljubomorna na nešto. Ta osobina je prisutna kod svih nas, kod nekih je više izražena a kod nekih manje, pa čak i u zaisnosti od partnera s kojim ste u vezi. Ljubomora se javlja uglavnom kada smo u strahu od gubitka nečega. Najčešće prisustvo ljubomore je u ljubavi. Manifestuje se i zbog nedovoljnog samopouzdanja, a uz nju često se javljaju posesivnost i zavist.

I dalje se smatra da je najgori oblik ljubomore ona patološka. Ona je toliko štetna da se mora i lečiti. Pataloški ljubomorna osoba je u potpunosti sigurna u svoje sumnje. Postavlja se  neprijateljski nastrojeno, traži ''priznanje'' za nešto što najčešće uopšte i ne postoji, dok bilo kakvo opravdavanje (uglavnom bezrazložno) ne pomaže. Takva osoba se najšečće i ne smatra bolesnom, pa odbija bilo kakvu pomoć. U svemu vidi znakove sumnje. Najgore od svega jeste to da ovaj oblik ljubomore često zna prerasti i u fizičko maltretiranje.

Pogotovo kod muškaraca je česta neurotična ljubomora, a moram priznati da sam ovakvih slučajeva dosta videla. Naime, kod neurotične ljubomore najčešće se javlja onaj strah "šta ako se dogodi..." tj. strah gdje se bojite da će vaš partner pri interakciji sa suprotnim polom možda stvoriti simpatije prema toj osobi ili obrnuto. Iz istog razloga takvi muškarci će biti vrlo uznemireni ukoliko njihova devojka želi slučajno plesati sa bilo kim osim njega, pa nekad čak i ukoliko se samo pozdrave to je dovoljno da se pojavi ljubomora.
 
Da bi prikrili ljubomoru često pristupamo i sami na način da drugu stranu pokušavamo napraviti ljubomornom, tek toliko da sakrijemo svoju nesigurnost i u drugoj strani vidimo "potvrdu" da nas ona zaista jako i želi.
Kao i u svemu ostalom u životu, treba naći balans između ljubomore, pa čak i one ''male i zdrave'' i potpune ravnodušnosti.

Jer ni jedno ni drugo nikome nije dobra donelo.

A muškarci i ljubomora?

Nije tako lepo videti ih zajedno,zar ne?