"Princ na belom konju"

Published on 16:05, 05/30,2010

Ne kaže se uludo da život piše romane! 
Dok čekamo "princa na belom konju", često nismo ni svesne toga da je on upravo negde oko nas...

Srce ne prihvata mozak kao glavnog sudiju, kao što ni ljubav ne zna za zabrane, stid i strah, već nepogrešivo usmerava život ka onom ispunjenju kojem svaki čovek teži. Ipak, da ne idealizujemo ljubav.
Svaki početak je sve,samo ne lak. Prvo, tu je onaj čudan osećaj da nisi sasvim svoj; previše je te vatre koja prži sve pred sobom... 
Ih,a gde su sve one osude koje te, hteo to ili ne, okružuju i pritiskaju kao kamen za kupus, a ti ćutiš i gutaš raznorazne priče "dušebrižnika" - koji bi radije pojeli ciglu, samo da ne priznaju da im je krivo što vide da blistaš od sreće!

Uprkos svemu, ti teraš svoje, ne dozvoljavajući da te bilo ko sputa i umanji tvoju želju da budeš tako nasmejana.  Čini mi se da, baš u tim momentima, proradi onaj ženski inat -koje sve imamo -samo se plašimo da ga primenimo.

Sigurno bi, u stvaranju nečije sreće, bilo idealno da ne postoji povređena strana, ali to se jako retko dešava.

Na kraju krajeva, sreća ti se dogodi kada joj se najmanje nadaš i po pravilu sa osobom o kojoj nikada nisi ni razmišljao na taj način. 

Onda sve to prođe, a nešto novo počne...
Treba znati umeti živeti u dvoje i razumeti mudrost zajedničkog života.
Ali najbitnija stvar jesu sitnice - kada se razumemo pogledom, kada ćutimo zajedno, kada "crtamo" po zidu rukama...e, to se ne da kupiti nikakvim parama!


Nijednog muškarca ne bi trebalo doživljavati kao princa na belom konju, ali ako ipak pronađete svog princa - nemojte oklevati da sa njim "zajašete" u zajednički život, koji vam se možda, u nekom momentu, činio potpuno nedostižnim.